Šta nam je ostalo poslije praznika?
- puni stomaci
- prazni tanjiri
- duša prazna
Kad pogledamo unazad nije proslo ni desetak, a čini se da je bilo pre mnogo, mnogo dana.
Euforija praznika išcezava, a sa njom i naši planovi, odluke, liste prioriteta, obećanja…
Dok je trajalo sve je nekako imalo smisla, a sad u izmaglici ostajemo pokolebani….
Da li mi sad stvarno treba ta promjena?
Nije dobar trenutak da se posvetim tome( kursu, traženju novog posla, neprijatnom razgovoru o tom
odnosu)
Čarolija koja je došla od spolja sa sobom nosi i dio nas (onaj mali dio koji je stidljivo provirio i
osjetio…)
Sad smo ponovo na istom starom mjestu, a čini se da je sva ta carolija oko praznika ipak pretjerana
….
Ogledala u kome smo vidjeli da mi to možemo li treba da uradimo lako smo odbacili
A da li su stvarno ti praznici pretjerali i zasto nemamo Volje i Motivacije da istrajemo u tom
magičnom ogledalu?
